Skoro će ponoć, a oni u krevetu, pričaju. Sat otkucava brže nego inače. Njihova srca, takođe. Uprkos trci sa vremenom, dan je bio savršen i uspeli su maksimalno da iskoriste svaki trenutak. Naručili su klopu i ručali u stanu kod Milice, ispričali se, pretresli svaku zanimljivost od prethodnog meseca, čak i poslovna dešavanja i uživali u svemu. Izjadali su se jedno drugom, uz puno razumevanja i duhovitih opaski. Ona je cvrkutala i nije skidala pogled sa njega. On je gledao u nju dok se kreće po kući i posluje i grlio je svaki čas. Svaki put kad ju je ljubio, bilo je kao prvi put. Svaki dodir i pokret osećao je tako snažno kao da je neko pojačao sve njegove osećaje do maksimuma. Iako je jutros rano ustao i vozio šest sati, još uvek nije osećao umor.
U domaćem okruženju, na njenom terenu, ona je bila potpuno opuštena i mogao je da vidi svu njenu dobrotu mnogo jasnije nego pre. Ništa od one prodorne poslovne žene nije moglo da se prepozna. Iz nje je sijala radost i nežnost, samo za njega. Shvatio je koliko su posebni ovi trenuci i koliko je srećan što sa njom deli najintimnije trenutke, ne samo u krevetu već i izvan njega.
Bilo im je žao još da spavaju. Mogli bi da popričaju i o predstojećem skijanju. Prošla godina je bila naporna, ispunjena smislenim i besmislenim poslovima, brigama, malim i velikim i konačno je došlo vreme za uživanje.
-Mislio sam da ove godine odem do Francuske ili Švajcarske, da isprobam te njihove staze. Kažu da su najbolje. Ali to možemo i dogodine. Šta bi ti volela?
-Meni je najvažnije društvo, sa kim idem. Pošto ćemo biti zajedno, već vidim da je sve savršeno. Možeš da biraš gde hoćeš, samo da ne slomim vrat. – I smejala se na svoj račun. – Ti si verovatno prošao sva skijališta u Austriji. Koji su tvoji favoriti?
“Pa u Albergu, odnosno Voralbergu, su najbolja skijališta. Recimo St. Anton i Ischgl. Malo su dalje, skoro na granici sa Švajcarskom, ali te staze, sneg, nadmorska visina – fenomenalno. St. Anton je nešto opuštenija varijanta i ima više raznovrsnih sadržaja, dok je Ischgl ušminkaniji, ima bolje hotele i tu može da se skija i u aprilu, za slučaj da sad ne nađemo ništa slobodno. Tu je i Soelden, za nijansu slabiji, ali je noćni provod najbolji. On je nešto kao zimska Ibica.
I u Schladadmingu je super, uvek ima dovoljno snega, a ima i manje zahtevnih staza za tebe. Simpatičan gradić koji je povezan sa četiri okolna brda u jedan centar. Slični su i Altenmarkt St. Johan i Flachau, koji su, kao i ceo Amade sistem, lako dostupni autom, što nam je bitno.
U Koruškoj sam bio nekoliko puta sa prijateljima iz Beograda. Njima je to najbliže. Može da se bira između više centara. U Nassfeldu ima 120 km najrazličitijih staza, tako da uvek ima snega. On je na samoj granici sa Italijom. Tu je i Bad Kleinkirchheim, drugi po veličini. On ti je poznat po toplim bazenima, ima dva kupališna centra, i po odličnim hotelima. I meni bi dobro došao spa centar uveče, za umorne mišiće, za relaksaciju. Da, mogli bi tu. Tebi bi se sigurno svidelo, a ima i jedna „ozbiljna“ staza, Franza Klammera, za mene. A na samo 12 km dalje nalazi se i jedno beskrajno šarmantno mesto, Turracher Hoeche, još bogatije snegom od Bada.
Čuo sam da je i Moeltaler Gletscher odličan, na 3000 m, to je relativno novo skijalište, ali znaju da budu velike gužve, naročito vikendom. Tu, kažu, može da se skija i u maju.
Ma ja obožavam skijanje, meni je svugde dobro. Sa tobom će biti još bolje. Dan započnemo veličanstvenim pogledom na okolne vrhove i doručkom na svežem planinskom vazduhu. Prava zimska idila. A onda, pošto lepo „promrznemo“ na snegu, ništa nije bolje od toplog apartmana. Uveče nije problem, svugde nude neki provod.
Biće to naše prvo zimovanje i prilika da provedemo neko vreme zajedno na nepoznatom terenu. Ne znam da li si već planirala sa Jelenom da ideš. Možda bi mogli da pitamo Gorana pa da idemo zajedno, svi četvoro. Taman da se oni malo druže. Biće nekog sudaranja, nekog padanja na snegu, pa neka se zajedno snalaze. Jelena je sama kao i Goran, jel’ da?”
Milica je već dremala u Nikolinom naručju, sa rukom prebačenom preko njegovih grudi. Prineo je njenu ruku usnama i poljubio je. Srce mu je bilo puno i na mestu. Osećao se življe, nekako stvarnije nego inače, a istovremeno je bio ispunjen potpunim mirom. To je onaj sjajan osećaj koji bi imao na početku veze i često samo tad. Kad je bio mlad to je zvao zaljubljenost, a kasnije – biti sa pravom osobom. U međuvremenu, mnogo puta je trebalo da slaže i prevari sebe kako bi shvatio da ga osećaj nikad ne vara. Samo je bilo pitanje koliko je bio spreman da sluša osećaj. Uglavnom nije. Obično su glasovi u njegovoj glavi i ljudi oko njega bili mnogo glasniji. Ali, jednom dođe vreme i za istinu. Konačno, naučio je da sluša i bio je siguran – to je taj osećaj!
Sklonio je pramen kose koji joj je padao preko lica i zagrlio njena gola ramena. Podigla je glavu i uputila mu pogled pun ljubavi. Pitala se – da li je moguće toliko da se voli – a misli u njenoj glavi su bile tako žive da je pomislila da može da je čuje. Gledala ga je zaljubljeno i zaustila nešto da mu kaže, a on je spustio svoje usne na njene, kao da hoće da joj poruči da sve zna. Oseća isto.
Ljubav i putovanja 