Pogodi me ko grom iz vedra neba! Gledam u poruku na telefonu i ne mogu da verujem. Tu pred mojim očima počinje da se ostvaruje želja, ono o čemu maštam mesecima i, nije mi dobro. Drhtavim prstima pokušavam da odgovorim, al’ ne ide. Telefon mi već treći put ispada iz ruke i sad ništa od toga. Ma bolje sutra. A i on! Nema ga, nema, pa onda, mogli bi za vikend na Divčibare. Kilo mesa je otpalo sa mene, dok sam jutro dočekala.
K’o da nisu prošli meseci. K’o da ništa nije bilo! A i nije. Samo mi se zbog njega pola sveta okrenulo naopačke, za tri viđenja. Prvo veče slučaj čist, drugo veče otišli na piće namerno, a treće veče izašli za svaki slučaj, ako nam se posreći. I bi mi dosta. Ma mnogo!
Prvo je bilo obično veče, u klubu u kome vrvi od momaka. Polomiše se oko mene, al’ sve to nešto slabo. Tri u jedan, pa jedva jedan. Samo on po strani, ćuti i ne primetim da snima situaciju. Dok su ostali obletali, on je iz blizine motrio pažljivo. I video – dok ovi budu polupijani, on će kući da me baci. I više nije pio. Do polaska kući bilo je još dosta. U međuvremenu ja se smrzla, što zbog tanke haljinice, što od razočaranja, a on spremno čeka. Kaže, samo reci kad treba, gde treba. Pošli još neki sa nama, ljudi kukaju, ugasi grejanje, a on kaže, kad se Ana ugreje. Na kraju se zahvalio za divno veče koje je proveo u mom društvu. Rastasmo se, a usta nam ostaše puna neizgovorenih reči.
Jedno drugo veče popismo piće zajedno. Isti senzibilitet, isti pogledi na svet, ista duša i isti ljubavni status – zauzeti. On u vezi, dužoj, ja u kraćoj. Niko ne detaljiše. Sve kulturno, sa stilom. Kavaljer kakvog više nema. Sve vrca od miline i ustreptalosti. Oseća se energija – vuče k’o najjača promaja.
Treći put smo izašli i neko čudo čekali. Al’ ne desi se. Pa ipak, bili smo zajedno vidno srećni. Onoliko koliko smo mogli biti i koliko su dozvolili naši moralni principi. Možda i nije mnogo, jer želeli smo sve.
I da vas pitam sad. Kada ste tri puta merili idealno, pa opet sumnjičavo vrteli glavom – ne može biti? Onom ko ume da gleda sve je jasno. Mislila sam da znam i ja, al’ tad mi ništa jasno bilo nije. Tek toliko, nije prošlo dugo, morala sam da raskinem svoju vezu. Nije to to, shvatila sam.
A onda se čežnja uvukla u mene, nešto čekam i sve to ima svoje draži, donekle. Al’ odnekle počinje da boli. Bože, ni poljubili se nismo. I opet mi se dešava ista situacija, da mi ljubav proleti ispred nosa, kol’ko samo da je omirišem, a i dalje trpim gladna. Tih dana, misleći na njega, sebe sam pošteno ožalila.
A sad, kad se neka izvesnost pojavila, srce mi u grlu, hoće da uguši. Pitam se kad sam poslednji put drhtala ovako. Mnogo davno, možda samo prvi put, prvi poljubac. I nije da ne bih išla, letela bih, al’ muče me pitanja. Šta ako…? Situacija je krajnje složena. Da mi je sad moja baka ovde, ona bi znala da mi kaže šta da radim. I sanjam…
Pričam joj sve po redu i jadikujem:
– Ne mogu ni da spavam ni da jedem. Gledam ovaj sendvič, gleda on mene – ko će koga pre da pojede.
– Draga moja Ana, koliko ujeda za dušu ti treba da shvatiš da nepotrebno krvariš? Duša se hrani onim što je veseli. I ako je muka velika, nije željno telo, željna je duša. Zato ajmo veselo, hop-hop! Treba da se spremaš za put.
– Ali gde ću, kako ću…ne znam da li je još sa njom?
– Dobro, dobro, znam. Uplaši se čovek od sopstvenih želja, uplaši od nadolazeće sreće, pogotovu ako nije navikao na to. Ni danas se tamo niste navikli na sreću? Može da se nauči. Sve će biti u redu. Ko ti kaže da se ne plaši, laže. I taj tvoj se plaši. Ali strahu nema mesta za sedenje u tebi, samo za stajanje. Malo stane, pa nek’ ide dalje. Ajde sad.
– Ali, plašim se jer ne znam šta mogu da očekujem od tog puta.
– Očekuj samo ljubav – sad il’ nikad. Ako ne od njega, od koga onda, ako ne sada, kada ćeš? Pusti strah da ode i napravi mesta nežnosti da dođe do izražaja. Pusti je da curi iz srca i klizi polako niz ruke i prste do njega, do njegovog srca i tu se krug zatvara. Pusti usne neka bride, kao da su otekle od poljubaca i biće. Sve će biti u redu.
– Kad bi mogao neko umesto mene da ide. Ja ne mogu, loše mi je.
– Ma ideš. Možeš ti to. Ima samu sebe da iznenadiš. Ti si divna i znaš koliko te svi volimo.
– Ne mogu. Bolesna sam, gorim.
– Samo nemoj da pregoriš, draga moja.
– Boli.
– Neka boli. On će biti tu da ljubi gde treba, da prođe.
– Uopšte mi nije lako. Ne može da mi bude svejedno.
– Ma gde svejedno! Što ti je više stalo, to je gore, znam. Niko ne želi da bude povređen. Ali niko drugi nas ne može povrediti više nego što to možemo sami. Najgorim lažima se trujemo i ne verujemo dovoljno u ljubav. A ljubav i strah ne idu zajedno. Zato je hrabrost sve što ti sada treba. Hrabrost da ideš uprkos strahu. Treba ti vrelo srce, nemoj da ga hladiš. A glava hladna, i nemoj to da mešaš. Zapamti: nema vrelog srca dok je strah u njemu. Strah, tuga i previše brige hlade srce, lede krv. Zato je dobro biti zaljubljen. Da se malo zagreješ!
– Da li to znači da je moja sreća konačno blizu?
– Pa, liči da te je ščepala, al’ ti se još otimaš. Moraćeš da se odlučiš: ili joj ideš u susret ili bežiš. Ako bežiš onda se udaljavaš. Stvarnost je bedan izgovor za odustajanje od svojih želja. Oboje vagate. Ako se volite i želite isto, vi ćete se privući. Zato se nemoj trovati sumnjama, strahovima, neverom i propustiti trenutak. Jer, sve je to suprotno ljubavi i ne može da je privuče. Ako hoćeš da privučeš ljubav, moraš biti spremna 100%. Samo tako ćeš uhvatiti svaki njegov pozitivan impuls i privući ga.
– A šta ako je to samo čežnja i slatka strepnja, k`o u Desankinoj pesmi?
– Opet sumnja. Ti si ta koja određuje, da li jeste ili nije. Ili, zato moraš da ideš, da saznaš! Daj sebi šansu da se uveriš, da osetiš, nema druge. To znači voleti sebe – osetiti ljubav u sebi. Jer, ako to nisi u stanju, niko drugi ne može popuniti tu prazninu u tebi. Tek onda on voli tebe, ti voliš njega i ljubav se širi kao lančana reakcija. Tada ćete zajedno gajiti ljubav, a ne strahove. I bićete srećni do kraja života i dalje možda.
– Misliš da svaka ljubav treba ovako da počne, na prvi pogled?
– Ne mislim. Ali ako počne, ne ispuštaj je lako!
– A onda?
– A onda polako, korak po korak, malo po malo, on i ti zajedno. Približavanje, sklad i ravnoteža se ne postižu preko noći. Ali to je onda samo uštimavanje majstora ljubavi. Neki parovi će uvek da liče na raštimovan orkestar, jer nisu uhvatili osnovni ton. Znaš, može se voleti na mnogo načina, kao što se može živeti na mnogo načina. Može se živeti i sa pola mozga i bez srca. Danas, vidim, svega ima. Ali ja znam da ti zaslužuješ samo najbolje i da ti je srce puno ljubavi. Pusti je iz sebe, slobodno!
Kad naučiš da živiš vrelog srca i hladne glave, jedno čuva drugo i tako nađeš svoj mir i svoju sreću. A to ti je važno za sve u životu. Onda neko može da budalesa, uvek će biti takvih, ali od toga ti neće pući srce, sve dok je glava hladna. Neko će negde da laže, da igra igre, šta god, ne brine te to više. Malo se unervoziš, il malo više, al glava se brzo hladi kad je srce puno i na mestu. Sve se reši spontano i nekako samo od sebe. Šalješ samo dobru energiju i ko je isti takav, on je uhvati. Ko nije, ne zadržava se dugo blizu tebe.
Mislite da se plašite besparice, neuspeha i neprihvatanja, a plašite se sopstvenih osećanja i želja više nego ičega. Hrabar je onaj ko postupa uprkos strahu, a ne onaj ko se ne plaši. Evo! Šta tebi sad fali? Ništa! Ne jedeš, ne spavaš, živiš od ljubavi! I na putu si da postaneš zaista srećna. Malo li je, pita kroz blagi osmeh.
I samo još ovo da ti kažem. Ja sam jednom bila na Divčibarama. Ništa strašno. Ima taj Crni vrh, nije mnogo, oko 1000 m. Da se vi lepo popnete gore zajedno i živi i zdravi siđete sa njega. Sve drugo je za priču, ovu, ili neku drugu. Dok je ljudi biće i ljubavi, radosti i lepote – svega što treba. Pa, ko ume i sme neka gleda i uživa, ko ne ume neka nauči. A ko je baš rešio da se plaši, rizikuje da crkne od muke. Njemu je najbolje da promeni glavu, ili bar frizuru, kako bi muci izgledao bolje.
Šeret jedan, vidim je kako se smeška dok odlazi i dovikujem:
– A jel` ta ljubav večna?
– Ko je bar jednom iskreno voleo, to je dosta za ceo život, a za večnost, ne znam još. Znam samo da je ljubavna prašina svuda oko vas. Samo to. Ničeg drugog nema. Sve što treba je da budeš na istoj talasnoj dužini i ona će pasti na tebe, dušo moja.
Ljubav i putovanja 